K
ada se govori o sistemima grejanja, koji potrebnu toplotu obezbeđuju sagorevanjem čvrstih, tečnih i gasovitih goriva, dimnjak predstavlja nezaobilaznu komponentu celokupnog sistema grejanja. Dimnjak ima dva osnovna zadatka:
- Sprovođenje produkta sagorevanja u atmosferu
- Obezbeđivanje dovoljne količine vazduha za sagorevanje
Produkte sagorevanja u vidu gasova nastalih u kotlu treba odvesti u atmosferu. Sa dobro dimenzionisanim dimnjakom prethodni zadatak se uspešno izvršava.
Sam dimnjak radi na jednostavnom principu i to na stvaranju uzgona usled razlike u gustini vazduha pri tlu i vazduha na visini. Razlika u gustini još više dolazi do izražaja kada su u pitanju gasovi nastali u kotlu čija je temperatura mnogo veća od temperature okoline (Tgasova> 60 °C). Dakle strujanje produkata sagorevanja kroz dimnjak je utoliko veće ukoliko je dimnjak viši i ukoliko je temperatura gasova veća od temperature okolnog vazduha.
Dobro dimenzionisati dimnjak znači poznavati probleme strujanja fluida, prenosa toplote kao druge parametre na samom objektu koji utiču na dimenzionisanje dimnjaka kao što su zaklonjenost lokacije, nagib krova, uticaj vetra, položaj kuće idr. Pri projektovanju dimnjaka kod kotlova sa prirodnom promajom (koji nemaju ventilator) moraju se uzeti u obzir otpori strujanju u samom kotlu kao i otpori u skretanjima, otpori nastali u samom dimnjaku usled neravnina, količinu dimnih gasova, temperaturu dimnih gasova, brzinu strujanja itd.
Loše dimenzionisan dimnjak može prouzrokovati nekoliko problema:
- nedovoljnu promaju koja utiče na sagorevanje.
- vraćanje dima u kotao i prostoriju u kojoj se kotao nalazi.
- povećane kondenzacije u dimnjaku.
- curenja i pojave kondenzata unutar prostorija kroz koje dimnjak prolazi.